У деветом веку, за време владавине византијског цара Лава Великог, живео је у Цариграду један угледни човек по имену Теогност. Једном су Теогносту доведени нови робови. Међу њима је био и мали дечак, пореклом Скит, „син незнабожаца“. Дечак је крштен и добио име Андреј. Испоставило се да је дете морално, послушно, интелигентно. Господар је волео малог роба као дете, држао га уз себе и поверио учитељима да проучавају Свето писмо. Андрија је добро учио, постио, често је одлазио у храм и молио се за своје сиромаштво и сироче, бол и тугу.